Došao je neki čovjek i rekao: U mom ocu je džin. Rekao sam: Kako znaš? Rekao je: Svaki put kada počne hutba on se onesvijesti i tako ostane do kraja hutbe. Često se onesvijesti u namazu. Svakog ponedjeljka zaključa se u sobu i spava sam u tamnoj sobi, nikoga ne pušta čak ni suprugu. Otišao sam kod njega sa trojicom prijatelja. Zatekli smo oboljelog potpuno svjesnog, sjedio je. Imao je, otprilike, četrdeset i pet godina.
Pitao sam: Kako ti je ime?
Rekao je: Mahmud.
Rekao sam: Šta te boli?
Rekao je: Osjećam da u sebi imam džinicu.
Rekao sam: Želiš li je istjerati?
Rekao je: Da, veoma me namučila, umalo me od žene rastavila.
Rekao sam: Idi abdesti se. I mi smo se abdestili. Nakon toga, rekao sam jednom od prijatelja da uči rukju, prije kraja rukje tijelo se zatresi o i znao sam da je džin došao.
Rekao sam: Bismillah, ko si ti?
Začuli smo drugi glas iz njega: Ja sam džinica.
Rekao sam: Kako ti je ime?
Rekla je: Stefo rija ili nešto slično, zaboravio sam.
Rekao sam: Koje si vjere? Šutila je.
Rekao sam: Jesi li muslimanka?
Rekla je: Nisam.
Rekao sam: Kršćanka?
Rekla je: Nisam.
Rekao sam: Nevjernica?
Rekla je: Da, ne poznajem vjere.
Rekao sam: Gdje živiš?
Rekla je: Živim u Crvenom moru, pripadam džinima koji žive u vodi.
Rekao sam: Zašto si ušla u Mahmuda?
Rekla je: Da mu se osvetim.
Rekao sam: Šta je skrivio?
Rekla je: Naš rodak bio je u jednom čovjeku, Mahmud je učio rukju, jako ga izudarao i uznemirio. Mahmud je neznalica, ne zna kako se zaštiti od nas džina. Jedne tamne noći presrela sam ga u pustoj ulici i ušla u njega.
Rekao sam: Koliko dugo si s njim?
Rekla je: Dvadesetak godina.
Rekao sam: Predložit ću ti nešto, možeš prihvatiti ili odbiti, imaš pravo izbora.
Rekla je: Reci!
Predložio sam da prihvati islam.
Rekla je: Pusti me da razmislim.
Rekao sam: Koliko?
Rekla je: Tri dana.
Rekao sam: Ne, možeš dobiti najviše deset minuta.
Nakon deset minuta je rekla: Uredu, preći ću na islam ali pod uslovom da ostanem u Mahmudu.
Rekao sam: To je drugo pitanje. Ti prihvataš islam da bi se spasila Džehennema i ušla u Džennet.
Rekla je: Dobro, preći ću na islam.
Rekao sam: Izgovori šehadet.
Izgovorila je šehadet, objavila pokajanje i uzela novo ime Ummu Ibrahim.
Rekao sam: Moraš prestati s nasiljem ako želiš da tvoje pokajanje bude potpuno.
Rekla je: Kakvo nasilje?!
Rekao sam: Tvoj boravak u tijelu tog čovjeka je nasilje. Moraš izaći iz njega.
Rekla je: Neću izaći iz dva razloga, prvi je što ga veoma volim i s njim budem jednu noć sedmično ponedjeljkom, ostale noći dajem njegovoj ženi.
Rekao sam: Da li se prikažeš u liku žene?
Rekla je: Ne.
Rekao sam: Kako onda imate odnos?
Rekla je: On me u snu vidi kao lijepu ženu i ujutro vidi da je polucirao, a ja uživam potpuno u odnosu.
Rekao sam: U redu, to je prvi razlog, koji je drugi?
Rekla je: Bila sam udata za džinskog kraija koji je vladao Crvenim morem, on je umro a ja sam ostala. Vlast je prešla na moju djecu. Oni su nevjernici i ako saznaju da sam prešla na islam ubit će me. To je drugi razlog.
Rekao sam: Prvi razlogje neosnovan, jer on tebe ne voli i ne želi te oženiti. Rekao mi je malo prije da te želi istjerati. Što se tiče tvoje djece možeš se skloniti i pobjeći od njih bilo gdje u Atlantskom, Tihom ili nekom drugom okeanu i živjeti obožavajući Allaha.
Rekla je: Dobro, izaći ću. Daj mi tri minute!
Nakon toga čovjek se osvijestio i sjedio s nama. Moji prijatelji su rekli: Hajdemo, već je izašla.
Rekao sam: Ne, kao da je vidim u njegovim očima. Stavio sam ruku na njegovo koljeno i plećku i uvjerio se da nije izašla i da nas je pokušala prevariti. Zamolio sam jednog od prijatelja da uči rukju ponovo. Nije ni završio, a ona ponovo progovori.
Rekao sam: Tako ti Ummu Ibrahim, želiš nas prevariti?!
Rekla je: Vjeruj mi, ne želim izaći. Živim s njim dvadeset godina i veoma ga volim.
Rekao sam: Dobro, prelazimo sa lijepih riječi i popuštanja na štap, udarce i spaijivanje! Ako nećeš izaći zamolit ću Allaha za pomoć i učit ću Kur’an koji će te spaliti ili ću te tući?
Rekla je: Nemoj, izaći ću.
Oko dvije minute žalosnim glasom je vikala: Mahmude, Mahmude!, potom je izašla.
Zahvala pripada samo Allahu, azze ve dželle, On jedini upućuje na pravi put.
Iz knjige: "Zaštita od džina i šejtana u svjetlu Kur’ana i Sunneta" - autor: Vehib Abdusselam Bali
Primjedbe
Objavi komentar